Радионица „Сурфуј писмено“ у Библиотеци шабачкој

Недељу дана након радионице у београдској ОШ „Дринка Павловић“,  у Шапцу је одржана радионица за нешто старије ученике.

 

Део радионице посвећен безбедности одржао је Арвин Камбери из Дипло фондације уз асистенцију колегинице Адријане Гавриловић.

Ученици су открили да интернет користе за:

  1. забаву (најчешће за посету социјалним мрежама)
  2. образовање (истраживања, претраживања потребних података)
  3. информисање

Адријана Гавриловић, Арвин Камбери и Тамара Вученовић

Арвин Камбери је такође нагласио ученицима да се свака информација коју поделимо (текст, фотографија, видео запис) умножава на много места и да ју је немогуће заувек уклонити чак и ако се она избрише или ако се избришу линкови ка њој. Брисање на интернету, дакле, не постоји. Зато је боље пазити шта постављамо од садржаја него веровати да то у будућности можемо да избришемо. Тај страшан, језив осећај да све остаје за нама и да неко може да прати наше кретање и наше навике назива се „chilling effect“, осећај да смо надгледани.

   

Хакерски напади на наше рачунаре и мобилне телефоне могу довести до крађе идентитета, лажног представљања, или до хардверских оштећења. Међутим, по речима Арвина Камберија, интернет није опасно место – опасни су само неки делови интернета (тзв. Dark web) и неки облици понашања. Постоје неиндексирани делови интернета, садржаји којима се не може приступити путем претраживача (као што су Гугл или Бинг), њих има чак 98%.

Како Гугл индексира (означава) одређене сајтове? Он шаље софтверске роботиће (robots.txt фајлове) који „њушкају“ по интернету, долазе до сајта, софтверски комуницирају са њим. Неки садржаји не желе да буду индексирани, не дају информације о себи и не појављују се у претраживачима. То припада тзв. Darknetu, не нужно нечему што је лоше већ неиндексираној области интернета. Један мали део неиндексираног интернета је Dark web, место на коме лоши људи користе технологију за лоше ствари.

Заштита наших уређаја има вишеструку важност – у блиској будућности ће сви уређаји које користимо у свакодневном животу бити повезани интернетом (то се назива „internet of things“), имаће своје IP (интернет протокол) адресе. За сваки уређај ће нам бити потребна шифра.

А како направити добру шифру, ону која се тешко пробија а лако се памти? Пример: „Коњ пије кафу средом у хеликоптеру“ – оваква врста фразе у себи садржи велики број карактера тешких за насилно пробијање а лака је за памћење. То је суштина шифре.

Поред честе промене шифре, важно је имати и антивирус софтвере на својим уређајима али и водити рачуна о ажурирањима софтвера.

Адријана Гавриловић скренула је ученицима пажњу да на још један вид безбедног понашања а то је избегавање „чекирања“ на одређеним местима – у кафићу, на концерту, на излету…

За крај овог дела радионице, предавачи су такође позвали ученике да поделе ова знања и да охрабре пријатење и породицу да обрате пажњу на безбедност и на заштиту на интернету. Снимци са овог дела радионице постављени су почев од првог дела записа са радионице „Сурфуј писмено“ у Библиотеци шабачкој о безбедности на интернету.

У наставку радионице, након представљања сајта пројекта “Сурфуј писмено”, предавач Центра за медијску културу и образовање (ЦЗМКО), др Тамара Вученовић, теоретичарка културе и медија, ученике је упознала са садржајима емисије “Дигиталне иконе” Радио Београда 2 која промовише дигиталну и медијску писменост и културу а чија је ауторка.

Посебно се осврнула на интервју који је 2004. начинила са Еугеном Касперским, творцем истоименог антивирус програма, који је тада предвидео да ће интернет у једном тренутку стати. Упознала је ученике и са SHARE конференцијом која се одржава у Београду од 2011. године.
Такође, описала је савремени медијски контекст који подразумева интензивну сарадњу на различитим нивоима која превазилази географске границе, промене на медијском тржишту и у медијској индустрији, убрзан развој технологија и конвергенцију медија као и на постојање онлајн грађанског новинарства.

Основ медијске писмености чини и избор медија којима верујемо. Др Тамара Вученовић је подсетила на скорашњу лажну вест пласирану на фејсбуку да је Жулијан Асанж подржао пролећне протесте у Београду 2017.  Такође, феномен лажних вести (fake news)  обојио је доделу Нобелове награде за књижевност – на лажном порталу чија адреса само подсећа на званичну адресу Комитета Нобелове награде стајало је да је Добрица Ћосић добитник за 2011. годину. За медијску и дигиталну писменост, дакле, кључан је критички однос према информацијама као и анализа: ко пласира вест, у ком тренутку, зашто, да ли је плаћен за то, итд…

Образовање, читање и постављање питања неизоставан су део медијске културе и медијске писмености. На овом линку се налази први од три видео снимка са овог дела предавања радионице „Сурфуј писмено“ у Библиотеци шабачкој о медијској писмености.

Едукативни део радионице чинила је презентација домаћих и страних сајтова који ученицима средњих школа могу помоћи у савладавању школског градива (математика, српски језик, биологија, физика, историја, астрономија, енглески и латински језик) али и проширити њихова знања и заинтересовати их за прве уметничке кораке помоћу бесплатних онлајн алатки и апликација. Предавач Центра за медијску културу и образовање и теоретичарка филма и медија, др Весна Перић, поред тога, разговарала је са ученицима и о новим занимањима које је донело дигитално доба онлајн новинар, веб девелопер, дизајнер видео игара, онлајн маркетинг менаџер – све су то професије које садашњој генерацији доносе могућност и привилегију да веома рано може да се професионално оствари.

Тамара Вученовић и Весна Перић

У завршном, креативном и интерактивном делу радионице, предавач Јелена Радовић, професор београдске средње Школе за дизајн, најпре је препоручила openculture.com , једну од најбогатијих едукативних платформи и медија који се тичу уметности (са ликовним делима, филмовима, бесплатним курсевима, итд.). Затим је подстакла ученике да персонализују своја искуства са интернетом у форми психодрамске радионице. Интернет и његови сегменти – едукација, вести и социјалне мреже (фејсбук, инстаграм, и друге) оживљени су на импровизованој сцени непосредно тумачењем различитих улога. Из визуре ученика представљене су особине интернета – гласност, заводљивост, испреплетеност, обиље информација… након што протагониста ове мини психо-драме изнесе своје виђење интернета одабиром ликова који ће га тумачити, долази до замене улога у којој се сам протагониста нађе на месту интернета кога је неко други персонификовао. На тај начин продубљује се искуство и објективније сагледава своје место у односу на мрежу и на садржаје у њој.